Новости New: Video and Audio Archive
EN

New: Video and Audio Archive

Within the MSU Skopje Interdisciplinary Program, in the last five years, several lectures were held from different fields of critical theory, art criticism, contemporary art and museology, as well as conversations and artists talks presenting the works of Macedonian and world artists.

The recorded part of that program for the museum’s video and audio archive, which has already been published on the YouTube channel and the MSU Facebook network, can also be streamed on our website, which has recently been placed in the Educational Programs section: https://msu.mk/lectures/

Во рамките на Интердисциплинарната програма, во последните пет години се реализираа редица предавања од различни сфери на критичката теорија, уметничката критика, современата уметност и музеологија, како и повеќе разговори и лично претставувања на делата на македонски и светски уметници. 

Дел од таа видео и аудио архива, која е веќе објавена на Јутјуб каналот и на Фејсбук мрежата на МСУ, може да се проследи и на музејската вебстрана, која е од скоро поставена во делот на Едукативните програми https://msu.mk/predavanja/

The new volume of The Large Glass Magazine No. 35/36 intends to provoke debates regarding the present challenges in critical museology. Triggered by the ‘MoCA Skopje’ collection in Kunsthalle Vienna in 2023, it represents an effort to return our attention to the critical approaches and ways of questioning curatorial practices, museum collections, gallery spaces, and audiences. The issue provides insights and appreciation concerning the relations between critical museums, self-reflexivity, the representation of cultural diversities, practices of decolonization, and museology in more-than-human worlds.

The contributors to this issue are Katarzyna Murawska-Muthesius, Jesus Pedro Lorente, Sonja Abadžieva, Bojana Piškur, Adam Nocek, Marija Đorgović, Fiona R. Cameron, and the collective What, How & for Whom/WHW, etc.

 

Еditor-in chief: Tihomir Topuzovski

Assistant editors: Ivana Vaseva and Vladimir Janchevski

Layout: Denis Saraginovski

Pages: 150

 

Content:

6
Katarzyna Murawska-Muthesius:
The Critical Museum Postscriptum
12
Pedro Jose Lorente:
Self-reflective Museums and (meta)Museographical
Reappraisals: The Special Case of
Museums of Contemporary Art
20
Bojana Piškur:
Some thoughts on decolonizing the art institutions
26
Marija Đorgović:
From a Critique of the Institution to a Critical Institution?
The Case of the Museum of Yugoslavia
33
Sonja Abadžieva:
At the Center of the Cyclone
38
What, How & for Whom/WHW
No Feeling Is Final. The Skopje Solidarity Collection
52
Fiona R. Cameron:
Curating and Museologies in More-than-Human Worlds
59
Research and Exhibition Project:
Landscape of Anxiety
102
Adam Nocek:
On the Architectures of Hospitality in
Agroecological Urbanisms
114
The MoCA’s exhibition
All That We Have in Common
Jovanka Popova
124
The MoCA’s exhibition
Bitter Sugar
Multimedia project by Gjorgje Jovanovik
Vladimir Janchevski and Blagoja Varoshanec
134
The MoCA’s exhibition
The Future as a Project
Doxiadis in Skopje
Jovan Ivanovski, Vladimir Deskov,
Ana Ivanovska Deskova, Kalliopi Amygdalou,
Kostas Tsiambaos, Tea Damjanovska, Mihajlo
Stojanovski and Christos Kritikos.
142
The MoCA’s exhibition
On Defragmentation as a Freeing Mental Space and
Societal Necessity
Vladimir Janchevski and Blagoja Varoshanec

 

Музејот на современата уметност – Скопје со особено задоволство ја инфомира јавноста дека е комплетиран најновиот број на списанието за современа уметност, култура и теорија „Големото стакло.“  

Поттикнат од преставувањето на колекцијата МСУ-Скопје во Кунстхале Виена во 2023 година, ова издание се насочува кон актуелните дебати во критичката музеологија и пристапите кон преиспитувањето на кураторските практики, музејските колекции, галериските простори и застапеноста на публиката. Во оваа насока се вклучени значајни оригинални прилози кои се однесуваат на релациите помеѓу критичките музеи,  претставувањето на културните различности, практиките на деколонизација, како и музеолошки концепти кои ги адресираат и вон-човечките простори.

Меѓу авторите застапени со свои  текстови се Катажина Муравска-Мутезиус, Соња Абаџиева,  Јесус Педро Лоренте, Бојана Пишкур, Марија Ѓорговиќ, Фиона Камерон, Адам Ночек, кураторскиот колектив WHW и други.

 

Главен одговорен уредник на списанието е Тихомир Топузовски

Соработници во уредувањето на овој број се Ивана Васева и Владимир Јанчевски.

Дизајнот на списанието е на Денис Сарагиновски

150 страни

Содржина:

6
Katarzyna Murawska-Muthesius:
The Critical Museum Postscriptum
12
Pedro Jose Lorente:
Self-reflective Museums and (meta)Museographical
Reappraisals: The Special Case of
Museums of Contemporary Art
20
Bojana Piškur:
Some thoughts on decolonizing the art institutions
26
Marija Đorgović:
From a Critique of the Institution to a Critical Institution?
The Case of the Museum of Yugoslavia
33
Sonja Abadžieva:
At the Center of the Cyclone
38
What, How & for Whom/WHW
No Feeling Is Final. The Skopje Solidarity Collection
52
Fiona R. Cameron:
Curating and Museologies in More-than-Human Worlds
59
Research and Exhibition Project:
Landscape of Anxiety
102
Adam Nocek:
On the Architectures of Hospitality in
Agroecological Urbanisms
114
The MoCA’s exhibition
All That We Have in Common
Jovanka Popova
124
The MoCA’s exhibition
Bitter Sugar
Multimedia project by Gjorgje Jovanovik
Vladimir Janchevski and Blagoja Varoshanec
134
The MoCA’s exhibition
The Future as a Project
Doxiadis in Skopje
Jovan Ivanovski, Vladimir Deskov,
Ana Ivanovska Deskova, Kalliopi Amygdalou,
Kostas Tsiambaos, Tea Damjanovska, Mihajlo
Stojanovski and Christos Kritikos.
142
The MoCA’s exhibition
On Defragmentation as a Freeing Mental Space and
Societal Necessity
Vladimir Janchevski and Blagoja Varoshanec

Проектот на модната куќа агнес б., уникатното списание point d’ironie (www.pointdironie.com) во најновото 67. издание го претставува проектот на Леонард Хилтон Мекгар ака Футура, американскиот графити уметник кој заедно со Жан Мишел Баскија, Кит Харинг и Кени Шарф во 1980-те години стана познат со воведувањето на апстрактниот сликарски израз во уличните графити.

Типично распореден на осум страни, кои ги добива секој уметник поканет од уредникот на списанието, познатиот швајцарски куратор Ханс Улрих Обрист, point d’ironie во последното издание ја донесува анти-воената порака на Футура, како што гласи и насловот на неговиот проект NO GUERRA: „БЕЗ ВОЈНА е креативна презентација на концепти, индивидуи, места и идеи. Благодарам за вашите анти-воени размислувања …“

Списанието  се печати во сто илјади копии и бесплатно се дистрибуира до уметнички институции и галерии во над сто земји во светот. Музејот на современата уметност е единствен дистрибутер за Македонија повеќе од дваесет години. Музејот списанието го добива во ограничен тираж од сто копии, кои можат да се добијат бесплатно во музејската продавница.

The project of the fashion designer agnes b., the unique magazine point d’ironie (www.pointdironie.com/index.php) in its latest 67th edition presents the project of Leonard Hilton McGarr aka Futura, the American graffiti artist who together with Jean-Michel Basquiat, Keith Haring and Kenny Scharf in the 1980s became known for introducing abstraction within the street graffiti idiom.

Typically spread over eight pages, which are given to each artist invited by the magazine’s editor – well known Swiss curator Hans Ulrich Obrist – point d’ironie in the latest issue brings Futura’s anti-war message, as the title of his project NO GUERRA reads: “NO GUERRA is a creative presentation of concepts, individuals, places and ideas. Thanks for your anti-war thoughts…”

The magazine is printed in one hundred thousand copies and distributed free of charge to art institutions and galleries in over one hundred countries worldwide. The Skopje Museum of Contemporary Art has been the only distributor for Macedonia for more than twenty years. The museum receives the magazine in a limited edition of one hundred copies, which can be obtained in the museum shop free of charge.

Lately one of the major restoration efforts of the Collections Department and the Conservation Department of the Museum of Contemporary Art Skopje is the conservation of one of the significant works in the museum’s international collection, the painting Virtue in Necessity by the recently deceased Italian artist Gianfranco Baruchello (1924 – 2023).

The painting is part of a large donation of works of art by several Italian artists, donated in the mid-sixties, as an expression of solidarity with the Macedonian capital, the city of Skopje, which in 1963 was struck by a catastrophic earthquake.

In the multidisciplinary and idiosyncratic work of Baruchello – which includes painting, sculpture, film, poetry, psychoanalysis, happenings, agriculture and radical activism – the painting Virtue in Necessity from 1963 (mixed media on canvas, 190 x 200 cm inv. no. 01864), originates from the very beginnings of his artistic career when he created a group of paintings conceptually key to his further oeuvre; paintings filled with fragmentary drawings, miniature worlds scattered on the decentered surface of his canvases.

But unlike this entire cycle, which is typically painted on a white background, Virtue in Necessity stands out among several early canvases for its intense red and orange background and its distinctive drawings and symbols, which the artist himself compares to thought processes and dreams, something that is typical of the Baruchello’s oeuvre in general. 

 

 

During its existence, the painting has suffered minor damages caused in part by the changing atmospheric conditions of exposure or deposition at certain times in the past, as well as one major damage on part of the surface layer of the canvas, caused several years ago by a sudden leaking of the museum’s roof. All these factors made it impossible to include the work in occasional museum exhibitions.

Finally, with the restoration and conservation project prepared by the Department of Collections and Depot and the Conservation Department, in close cooperation with Ema Petrova Nikolovska, senior conservator at the National Conservation Center – a project financially supported by the Ministry of Culture and approved by the National Institute for the Protection of Cultural Monuments – the painting of Baruchello will soon be restored to its original state.

After the previously conducted research and chemical, microscopic, X-ray, and infrared analysis of samples from the surface of the canvas and fragments of the paint, the conservators Ljupco Iljovski and Jadranka Milčovska, in consultation with Ema Petrova Nikolovska, started the process of restoration and conservation, which in several stages mainly includes: thorough cleaning of surfaces from chemical damage with chemical means, fixing the colored layer with Japanese paper, ironing the deformations of the canvas, antiseptic treatment of the “blind frame”, injecting a binder, putting the damaged areas with restoration putty and leveling with egg emulsion that follows the original texture of the painted surface.

With the realization of the project, the Department of Conservation and Restoration confirms itself as one of the successful sectors of MSU Skopje, which after many years of stagnation due to insufficient personnel, and technical and financial support, has been on the rise for several years now and starting with the employment of conservator Ljupco Iljovski, accompanied recently by the external collaborator, conservator Jadranka Milchovska. Their constant professional concern for the condition of art objects enables the realization of one of the essential museum tasks, such as the protection of works of art and cultural heritage.

 

Gianfranco Baruchello, Virtue in Need, 1963, mixed media, 190x200cm (MSU painting collection, inv. no. 01864)

        

Тихомир Топузовски е новиот директор на Музејот на современата уметност. По неодамнешната оставка на Мира Гаќина, Топузовски доаѓа на функцијата вршител на должноста директор на Музејот на современата уметност од неговата позиција уредник на музејската Интердисциплинарна и дискурзивна програма, како и главен уредник на списанието Големото стакло (The Large Glass Journal). 

Тихомир Топузовски има докторирано на Универзитетот во Бирмингем, Велика Британија. Дипломирал на Филозофскиот факултет во Скопје и на Академијата за ликовни уметности во Скопје, каде има одбрането и магистерски труд. Реализирал постдокторски истражувачки престој на Универзитетот Содерторн во Стокхолм, Шведска. Неговите истражувачки интереси се фокусираат на пресекот помеѓу визуелните уметности, филозофијата, политиката и науките за животната средина. Добитник е на повеќе награди, стипендии и истражувачки грантови. Неговите последни публикации вклучуваат монографија ,,Postanarchism and Critical Art Practices’’ која ќе се публикува од Bloomsbury Academic; Eдитирана книга со Сол Њумен, ,,The Posthuman Pandemic’’ (2021) , публикувана од Bloomsbury Academic, текстот ,,Aesthetics technique and spatial occupation in hybrid political regimes’’ (2021) објавено во списанието Baltic Worlds, Vol. XIV:3, pp 57-63 (2021), како и поглавје во книга со Лорен Андрес ,,Political protest, temporary urbanism and the deactivation of urban spaces’’ (2020), во изданието ,,Transforming Cities Through Temporary Urbanism – A Comparative Overview’’ публикувано од Springer.  Има учествувано и организирано повеќе уметнички проекти и презентации во рамките на Интердисциплинарната и дискурзивна програма на МСУ, вклучувајќи ги ,,Без/редие во светот на уметноста’’ и ,,Пејзаж на вознемиреност.’’ Од 2018 година, Топузовски е главен и одговорен уредник на Large Glass Journal, годишно списание во издание на Музејот на современата уметност и посветено на современата уметност, култура и теорија. 

Tihomir Topuzovski is the new director of the Museum of Contemporary Art in Skopje. Following the recent resignation of Mira Gakjina, Topuzovski takes the position of acting director from his previous work at the museum as an editor of the Interdisciplinary and Discursive Programs and editor-in-chief of the Large Glass Journal.             

Tihomir Topuzovski received his doctoral degree from the University of Birmingham in the UK. He also has two BAs in Philosophy and Art, and an MA in Art, and has received numerous academic achievement awards and research grants. He was also a postdoctoral researcher at the Centre for Baltic and East European Studies at the Södertörn University in Stockholm. His research is at the intersection of philosophy, politics, environmental sciences, and the visual arts. He has published a number of papers and participated in individual and group exhibitions. His latest work includes а monograph ‘Postanarchism and Critical Art Practices’ (forthcoming – Bloomsbury Academic), an edited book: with Saul Newman The Posthuman Pandemic (2021), published by Bloomsbury Academic. His other recent works are Aesthetics Technique and Spatial Occupation in Hybrid Political Regimes, Baltic Worlds, Vol. XIV:3, pp 57-63 (2021), and a contribution of chapter to an edited book: Topuzovski T. & Andreas L. (2020) Political protest, temporary urbanism and the deactivation of urban spaces, in Transforming Cities Through Temporary Urbanism – A Comparative Overview, ed. ANDRES, L & ZHANG, Y, Springer. He has organized and contributed to various artistic projects and presentations within the MoCA Skopje programs including ‘Dis/Ordering the Art World’ and ‘Landscape of Anxiety’. Topuzovski is editor-in-chief of The Large Glass Journal for Contemporary Art, Culture, and Theory, published annually by the Museum of Contemporary Art Skopje.

 

Еден од поголемите реставраторско-конзерваторски зафати на Конзерваторскиот оддел во Музејот на современата уметност е реставрацијата на едно од капиталните дела во меѓународната збирка, сликата „Доблест во потреба“ на неодамна починатиот италијански уметник Џанфранко Барукело (1924 – 2023).

Сликата е дел од големата донација на уметнички дела од редица италијански уметници, донирани во средината на шеесеттите години, како израз на солидарност со настраданото Скопје во катасторфалниот земјотрес во 1963 година.

Во медиумски разновидното и изразито идиосинкратично творештво на Барукело – кое опфаќа сликарство, склулптура, филм, поезија, психоанализа, хепенинг, агрокултура и радикален активизам – сликата „Доблест во потреба“ (1963,  комбинирана техника на платно, 190 х 200 см, инвент.бр. 01864), потекнува од самите почетоци на неговата уметничка кариера, кога создава група сликарски дела клучни за неговото натамошно творештво, слики исполнети со фрагментарни цртежи, минијатурни светови расфрлани по површината на платната. Марсел Дишан за овие дела на Барукело забележал дека бараат учество на гледачот и дека треба „да се гледаат од блиску и во траење од еден час“.  

Но, за разлика од целиот овој циклус кој е типично сликан на бела подлога, „Доблест во потреба“ се издвојува меѓу неколкуте рани платна по својата интензивна портокаловo-црвена позадина и неговите карактеристични цртежи и симболи, кои самиот уметник ги споредува со процеси на мислата и на соништата, нешто што е типично за творештвото на Барукело во целина.

 

 

Во текот на своето постоење, сликата претрпела помали оштетувања настанати делумно од променливите атмосферски услови во одредени периоди во минатото, како и едно главно оштетување на еден дел од површинскиот слој на платното, настанато пред повеќе години од ненадејно протекување на покривот на музејот. Сите овие фактори го оневозможуваа вклучувањето на делото во повремените музејски изложбени поставки.

Конечно, со проектот за реставрација и конзервација подготвен од Одделот за збирки и депо и Конзерваторскиот оддел на МСУ, во соработка со Ема Петрова Николовска, советник конзерватор во Националниот конзерваторски центар – проект финансиски поддржан од Министерството за култура на РСМ и административно одобрен од Управата за заштита на културното наследство на РСМ – сликата на Барукело наскоро ќе биде вратена во оригиналната состојба.

По претходно спроведеното истражување и хемиска, микроскопска, рендгенска и инфра-ред анализа на примероци од површината на платното и фрагменти од бојата, конзерваторите Љупчо Иљовски, Јадранка Милчовска и Ема Петрова Николовска го започнаа процесот на реставраторско-конзерваторски зафати, кој се состои од неколку фази и главно вклучува: темелно чистење на површини од хемиски оштетувања со хемиски средства, фиксирање на боениот слој со јапонска хартија, пеглање на деформациите на платното, антисептичен третман на „блинд-рамот“, инектирање на врзиво, китирање на оштетените места со реставраторски кит и нивелирање со јајчана емулзија што ја следи оругиналната текстура на сликаната површина.   

Со реализацијата на проектот, Одделот за конзервација и реставрација се потврдува како еден од успешните сектори на МСУ, кој по долги години стагнација поради недоволната кадровска, техничка и финансиска поддршка, веќе неколку години бележи нагорна линија со вработувањето на конзерваторот Љупчо Иљовски, придружен од неодамна и со надворешната соработничка, конзерваторот Јадранка Милчовска. Нивната постојана професионална грижа за состојбата на уметничките предмети го овозможува остварувањето на една од суштинските музејски задачи каква што е заштитата на уметничките дела и културното наследство.

 

Џанфранко Барукело, Доблест во потреба, 1963, комбинирана техника, 190х200см (МСУ збирка на сликарство, инв.бр. 01864)